Poslodavci retko proveravaju buduće radnike na internetu

Bez autora

Oct 21 2011

Poslodavci u Srbiji retko koriste društvene mreže poput Fejsbuka, LinkedIna, Tvitera, Majspejsa ili Badua kako bi se informisali o kandidatima za posao. Mnogi, ipak, smatraju da je to dobar metod, jer pruža mogućnost sticanja potpunije slike o čoveku koji dolazi u kompaniju. Firme u Srbiji mahom se, pri izboru radnika, oslanjaju na testiranje i razgovor, a ne na podatke sa interneta. Ozbiljne kompanije kad raspišu konkurs, organizuju testiranje i razgovor. Za specifične IT poslove ili, na primer, za inženjere telekomunikacija često se raspituju po privatnoj liniji, ali retko kad se informišu na društvenim mrežama. U Srbiji bi to s obzirom na veliki broj korisnika društvenih mreža, bi moglo mnogo da pomogne pri izboru. Nije igranje detektiva ako HR stručnjak pogleda profil, jer je to javni podatak. Na mrežama može da se vidi i kuda se kandidat kreće, s kim se druži, kao i da li njegovi kontakti mogu da doprinesu firmi. Tu mogu da se otkriju i negativne strane ličnosti. Firme bi, i pre nego što zaposle novog radnika, trebalo da se informišu i na društvenim mrežama, jer je svaka informacija važna kako bi se dobro procenio kandidat.

Poslodavci u Srbiji retko koriste društvene mreže poput Fejsbuka, LinkedIna, Tvitera, Majspejsa ili Badua kako bi se informisali o kandidatima za posao.

Mnogi, ipak, smatraju da je to dobar metod, jer pruža mogućnost sticanja potpunije slike o čoveku koji dolazi u kompaniju.

Firme u Srbiji mahom se, pri izboru radnika, oslanjaju na testiranje i razgovor, a ne na podatke sa interneta, navode u Uniji poslodavaca Srbije.

- Ozbiljne kompanije kad raspišu konkurs, organizuju testiranje i razgovor. Za specifične IT poslove ili, na primer, za inženjere telekomunikacija često se raspituju po privatnoj liniji, ali retko kad se informišu na društvenim mrežama - kaže Dragoljub Rajić iz UPS-a.

Da proveravanje profila na društvenim mrežama kod nas nije običaj, misli i Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe. U Srbiji bi to, kako navodi, s obzirom na veliki broj korisnika društvenih mreža, moglo mnogo da pomogne pri izboru.

- Nije igranje detektiva ako HR stručnjak pogleda profil, jer je to javni podatak. Na mrežama može da se vidi i kuda se kandidat kreće, s kim se druži, kao i da li njegovi kontakti mogu da doprinesu firmi. Tu mogu da se otkriju i negativne strane ličnosti - kaže Spasojević.

Sociolog Ratko Božović misli da bi firme, i pre nego što zaposle novog radnika, trebalo da se informišu i na društvenim mrežama, jer je svaka informacija važna kako bi se dobro procenio kandidat.

- Na taj način se tako vidi i kakvo je njegovo samoodređenje i kako ga drugi vide. Ako se ima vremena, firma bi trebalo da ima i takvu strategiju, jer može da prepozna o kakvoj je ličnosti reč - kaže on.

U UPS-u dodaju da, iako trenutno kod prijavljivanja za posao profil na internetu ne igra bitnu ulogu, kod već zaposlenih može da dovede i do otkaza.

- Bilo je slučajeva da su zaposleni ostavljali neprikladne statuse na privatnom profilu, što je negativno uticalo na njihovu poziciju u firmi. Pisali su stvari koje su bile loša reklama za poslodavce, a za tako nešto može da se dobije i otkaz - upozorava Rajić.